Српско лекарско друштво је основано 22. априла 1872, на иницијативу др Владана Ђорђевића.

Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић.

Правила су му одобрена од стране Министарства просвете и црквених послова 17. јула 1874.

Секција ургентне медицине основана је 26.02.1992. године. Први председник био је др Војислав Милетић.

Тежак задатак афирмације, едукације и окупљања лекара који се баве ургентном медицином под једну "заставу" понели су чланови Председништва секције у сваком мандату.

Председници Секретари
др Војислав Милетић
др Добрица Јанковић др Славица Симеуновић
др Славица Симеуновић др Добрица Јанковић
прим др Милан Божина прим др Биљана Томић
др Татјана Рајковић др Миљан Јовић
прим др Корнелија Јакшић Хорват др Снежана Холцер Вукелић
Као једна од најмлађих секција, чланови Секције ургентне медицине су, ношени ентузијазмом, изграђивали систем ургентне медицине у Србији. Захваљујући својим учитељима, професорима са катедри ургентне медицине, које су се сукцесивно формирале на медицинским факултетима у Србији, секција је узрастала и формирала се у јединствену, посебну целину у оквиру своје матице, Српског лекарског друштва

Убрзо након оснивања, организују се симпозијуми, а затим и конгреси који су традиционално добро посећени. Осим ових великих активности, под окриљем Секције ургентне медицине организују се многа предавања, радионице и други значајни облици едукације за све заинтересоване.

Једна од важних активности Секције ургентне медицине је и издавачка делатност, у оквиру које се штампа и АБЦ-часопис ургентне медицине, али и друге публикације.